Evo kako je kod nas prosnja isla
Cura i dečko su se obično upoznavali na zborovima, mada je bilo slučajeva da se dečko i cura nisu ni viđali, a roditelji su ćeli da se oni uzmu. Ako se dečko i cura nisu znali, onda se ide curinoj kući, da se vidi sviđa li se cura dečku. Prvo nego li uđu u curinu kuću, dečko se sa ćaćom dogovori kako će mu dati znak ako mu se cura dopane.
Kad uđu u kuću, počne prvo priča o svakodnevnim stvarima. Ćaća čeka da sin gurne ili očepi nogom ispod stola, već kako su se ranije dogovorili. Ako nema nikakvog znaka, to znači da se dečku cura nije svikla, pa ćaća ubrzo zavrsava razgovor i obično kaže kako su tuda prolazili, pa svratili, malo da počinu. Ako dečko dade ćaći znak da mu se cura dopada, onda se počne govoriti zašto su došli i počinje razgovor o mirazu. Isti vakav razgovor vodi se i kad su se dečko i cura vec ranije upoznali. Na vakve razgovore idu roditelji, ujaci, stričevi ili neko stariji od rodbine i dečko tada ne ide.
Bilo je slučajeva da se ne dogovore oko miraza, pa od zenidbe nije bilo ništa. Cura koja je bila bogatija imala je i više prosaca, pa se prvo i udala.
Ako se uspiju dogovoriti oko miraza, onda se dalje dogovaraju kad će se curi dati novci i jabuka. Tada dolazi dečko jabukovati curu (daje joj jabuku i novce). To je bila ko vjeridba. Neki nisu ćeli praviti svatove dok se curina roba ne pripravi, a neki su opet vozili robu odma kad su bili svatovi. Obično se roba dovozila kasnije, osam ili deset dana, kad se dođe u "povođaje." U povođaj su išli roditelji i curina rodbina, braća i sestre.
Kada se obavi jabukovanje onda se roditelji dečka i cure dogovore kada će biti svatovi i dečkovi roditelji najave broj svatova sa svoje strane. Svatova nije bilo puno, jer se i skromnije živjelo, a i sve se to obavljalo u kući, u kojoj baš i nije bilo puno prostora, a sve to još obično u kasnu jesen ili u zimu, pa svatovi nisu mogli biti vani.
Ja se ne sjećam da se neko ženio dok su trajali poljoprivredni radovi. Bez obzira koliko bilo svatova sa dečkove strane, uvijek ih mora biti neparan broj, jer kad povedu mladu da ih bude napar.
Po curu se išlo obično uveče. Kad dođu pred mladinu kuću tu ih sačeka gospodar kuće i traži od svatova da se prebroje. Oni ispucaju iz kubura i pušaka, gospodar kuće prebroji, i pusta ih u kuću.
Gospodar svatova vodi mladoženjine svatove. Kad ih je gospodar kuće pustio u kuću, oni počnu pričati kako su oni putnici koji su zalutali pa su čuli da u ovoj kući ima vodič koji bi ih izveo na pravi put. Ovo je obično prva priča gospodara svatova, koji je morao biti spreman na sve, a naročito dobra pričalica.
Poslje toga počnu izvoditi i nuditi im vodiča. To je obično muškarac preobučen u žensku odjeću ili kakva starija žena. Gospodar svatova govori kao to nije njihov vodič. To traje dok se na vratima ne pojavi mlada. Onda gospodar svatova kaže da je to njihov vodič da su oni po tog vodiča došli da ih izvede na put.
Cura tada dolazi za sto i sjeda između kuma i đevera (mladoženjinog brata). Tada svatovi iz torbe vade rakiju, pogaču i pleće, da se okrepe pošto su došli izdaleka. Svako od svatova sa curine strane mora da uzme malo hrane i da popije rakije, to je kao prijateljsko. Kad se svi tako obrede, na sto se onda iznosi večera.
Jede se i pije cijelu noć. Zadnje se daje kupus i meso, što je znak da se treba kretati. Obično se govorilo: Kupus u leđa, torbu na leđa. Dok su još svatovi za stolom đever ili stariji svat uzimaju tanjer i kažu: Ovaj je tanjer prodrt, treba da se okrpi. Onda svatovi bacaju novac u tanjer, i to samo mladoženjini. Potlje toga se svi svatovi koji su došli po nju, mlada kiti ridama. To je obično pred jutro, pred polazak. Mlada iz kuće kreće sama, niko je iz kuće ne prati na putu do mladoženjine kuće, niti ko ide od njezinih svatova.
Tamo neđe do rata, prostiralo se platno od kola do kuće da po tome mlada ide. Kad dođe pred kuću mlada baca preko kuće jabuku. Ako ne uspije prebaciti jabuku, nego se ona vrati, vjerovalo se da mlada neće u toj kući obastati. Poslje toga poljubi se sa majkom (svekrvom) i ostalom mladoženjinom rodbinom. Mladoj se onda dade kru' u šake da ga unese u kuću. Nekoj mladoj su davali i muško dijete da ga unese u kuću, da bi prve godine rodila sina.
Kad uđu u kuću, mladoj i mladoženji dadu da nešto pojedu iz naćava, kocku sećera ili šta drugo. I to je bilo za sreću. Nakon toga sjedaju svi za sto, koji ih već čeka postavljen. Za stolom se ostajalo do jutra, uz jelo i piće. Mladenci su mogli ranije otići. Kad mladenci pođu na spavanje donese im se jabuka da zajedno pojedu, da bi se buduća djeca umetnula na jedno i drugo.
Prije nego mladenci legnu, obično im se razmontira krevet, tako da se sruši čim legnu, ili im se metne kakvo drvo pod platu ili jastuk da ih žulja.
Ujutro mlada ustaje i ide na vrelo po vodu.
Kazivala:
Vojnović Sava iz Bereka
opština Vukovar, rođena 1926 godine u Crnom Potoku
(u novembru 1997 godine iselila se sa porodicom u Srbiju- selo Slankamen)
Home 
