Glina i Glinjani

Osvanulo je jedno jutro nad Glinom,
jedno jutro kada se prvi pucanj u njoj zacuo.
Bio je taj dan pun straha ,ocekivanja sta ce biti,
Krenuo je jedan junak ,krenuo da odbrani taj grad,
krenuo je bez imalo straha da da svoj zivot za sve ljude
njemu drage ,koje je volio vise nego zivot svoj.

Svoju hrabrost toga dana je pokazao,
mnogi su mu se divili ,mnogima je i danas u secanju ostao,
ostao kao junak ,koji je pred njih stao ,hrabro ne strepeci ni trena
da bi spasio svoje prijatelje ,one sa kojima je odrastao.

Jedan metak mu je kroz srce prosao ,pokosio ga
pao je junacki sa ponosom ,krvareci iz srca za svojim,
za pravdom koju je zeleo tako jako da ostvari.

Pitao je prijatelja svoga. Reci mi samo jesu me raznjeli ?
Reci mi dali imam noge ? Prijatelj mu je odgovorio , imas sve nisu te raznjeli .
Shvatio je da su mu to zadnji trenutci zivota njegovoga,
zivota koji je kratko trajao ,ali je iza sebe toliko ostavio,
toliko njih koji ga nikada nece zaboraviti.

Tada je rekao mu : zadnje sto je izgovorio,
reci joj da sam je voleo i sklopio oci svoje
misleci da je ucinio puno za narod svoj.
Da je spasio sve svoje prijatelje ,da jeste sve je spasio
sve osim sebe.